Svi mi imamo onog nekog.

Nekog ko je uvijek tu sa nama, u mislima, kome se uvijek vraćamo jer drugačije ne možemo.



03.02.2017.

...

Jednom sam voleo. Čudno je to, sada ne bih mogao da vam kažem na šta podseća boja njenoga glasa, više nisam siguran koliko je bila niža od mene, ne mogu se prisetiti načina na koji se smeje, nisam siguran koje je poštapalice koristila u govoru. Kao da sam gledao film, tako se osećam. Kao da mi nismo postojali, te cele četiri godine provedene sa njom sada se čine nestvarno, kao da se nikada nisu dogodile. Verujem da sam duboko u sebi zakopao misao o našoj ljubavi, mojoj ljubavi. Mnogo toga ne mogu da prizovem u sećanje, sada kada je vidim za mene je stranac. Neka nova ona koja korača u susret nekom izmenjenom ja. Takvi se ne poznajemo, ne pozdravljamo, takvi se ne volimo. Ponekad mi dođe da zaustavim vreme, jer smo svakim danom udaljeniji i udaljeniji, svakom danom rastemo, odrastamo, menjamo se, odlazimo još jedan korak dalje od onoga što smo nekada bili. Nestajemo, bledimo u sećanju jedno drugome. Zar je to ono što ostaje posle jedne ljubavi? Gorčina koja mi prožme telo kada upoznam devojku koja se zove kao ona, tihi uzdah kada nekoj drugoj kažem ,,Volim te".

01.12.2016.

Najmanje se govori kad te se najviše tiče.

Prošlo je mnogo vremena otkako sam pisala aktivnije na ovom blogu. Dvoumila sam se da li da ga jednostavno izbrišem ili da ga ostavim samo da stoji.. Pa, ipak, neka ga, da ostane trag moje prve ljubavi negdje u beskraju ovog virtuelnog svijeta. Nekad prije tri godine, htjela sam pisati ovdje samo pozitivne misli i nadahnjujuće citate, ali je nažalost sve nekako krenulo u drugom smjeru. Odavno, on i ja nismo zajedno, svako je krenuo nekim svojim putem.. Skoro pa da smo postali stranci, veže nas to što smo skupa prošli, veže nas bezbrižnost i lakoća prve ljubavi, ona iskrenost i naivnost koju čovjek osjeća samo kad prvi put voli onako jako i čisto, vežu nas i ljubomore, svađe, nerazumijevanje.. Veže nas dio puta koji smo prešli zajedno. Ja više nisam ni sigurna postoji li prava ljubav, ali pružam mjesta da me neko iznenadi i ubijedi u suprotno. Samo što nisam sigurna da ću ikad voljeti kao njega, da ću dati sve od sebe, da ću uraditi sve. Nismo više djeca, život se pobrinuo da nam donese mnogo briga i prepreka ka sreći, ali ne treba odustati. Ko zna šta nas čeka na ovoj stazi.. Nadam se da će ova ravnodušnost proći, da ću naći snage da volim opet jako i požrtvovano..

29.11.2016.

...

"Zar ne vidiš koliko mi je važno...? Da zatrpaš sobom prazninu što me plaši, da me izdvojiš između svih ljudi, da zaboraviš predrasude i zamišljeno nepotrebno dostojanstvo, da pošalješ do đavola sve pametne postupke, jer nisu pametni, da me uvjeriš kako mi daješ sebe cijelu u zamjenu za ono što gubim, ili da se praviš da je tako, da me obmaneš dok se ne naviknem na život, jer ovo što je sad, to nije život, već sjećanje i čekanje..."

25.08.2013.

:)

"Postoje ljudi koji nam uđu u naš život, i zatim brzo odu. Postoje zatim ljudi koji čine da nam duša zapleše. Oni nam otvaraju oči tihim šapatom svoje mudrosti. A postoje i ljudi zbog kojih poželimo hodati po nebu. Oni ostavljaju trajan trag na našim srcima, i zbog njih više nikada nećemo biti isti."

05.05.2013.

"Sreća koju tražimo izmiče nam, sreća koju pružamo vraća nam se."

"I nije bitno koga ljubiš, s kim spavaš, s kim se budiš, koga šetaš, ni koga zoveš ''ljubavi'', s kim se držiš za ruke... Jedina bitna stvar na ovom svetu je na koga pomisliš kada vidiš prazno mesto pored sebe. Ne s kim te pamte drugi, već s kim ti pamtiš i vidis sebe."

27.03.2013.

"Ne želim da posjedujem, ne želim da upravljam. Želim samo neko blago lice, malo povjerenja, koju utješnu riječ, toplu ruku, ispruženu da me prihvati kad posrnem. Da ne dozvoli da padnem."

"Voljela bih da si uvijek uz mene. Da si na mojoj strani. I kad sam razdražena. I kad nisam u pravu. I kad nismo sami. I kad sam nepravedna. Predji preko moje zlobe, umiri me tihim dodirom, ne mučim te bez razloga. Ako ne znaš, sve je uzalud."

18.03.2013.

...

Ja kažem sebi: Još večeras budi hrabar, ne drhti i ne boj se više nego što treba, a već sutra možda neće nam trebati ni hrabrosti ni utehe.

06.03.2013.

"Nešto sam razočaran. Proći će. Ili neće. Jedno od to dvoje. "

...Nešto sam razočarana u ljude, valjda je bilo vrijeme i da sebi priznam da ne postoje pravi prijatelji i prava ljubav. Na kraju svako gleda samo sebe i isključivo svoje interese. I ne treba se vezivati, tako bar ne možeš biti povrijeđen. Ne mogu da vjerujem da je problem baš do te moje loše sreće da uvijek nailazim na pogrešne ljude. Toliko ih je prošlo kroz moj život, neki su se zaustavljali duže, na kraju bi otišli, odustali kao i svi, a neki se nisu mogli zaustaviti, nije bilo prilike, a možda su baš oni, ili da kažem baš on onaj pravi, ili mi se samo čini upravo zato jer brzo nestao, nisam stigla upoznati njegove loše strane. Stvorila sam sebi neku njegovu savršenu sliku, pa možda je i jednostavnije da u to vjerujem, da se nadam, da sanjam. Podsvjesno znam da nije ni on baš takav kakvim ga smatram i stvaram, jer stvorila sam ga ja, njegovu sliku u mojoj glavi, od koje ništa savršenije ne postoji, za mene je to sve što trebam i što nikad neću dobiti... Vezanost je naša nesreća u svakom pogledu, treba se svega riješiti i biti slobodan i uživati i oni koji to postignu, jedini se mogu smatrati srećnim.. Ne znam, treba mi neko da me uvjeri u suprotno..

04.03.2013.

....

Čudna sam čudnima, luda ludima, bezobrazna bezobraznima, vedra vedrima, dobra dobrima... Ne marim, ionako svako vidi ono što ima u sebi.

22.01.2013.

...nije ljubav stvar...

Tako je i moja ljubav propala, nestala, izlapila. Možda to i nije bila prava ljubav, možda samo zaljubljenost, ne znam, nisam baš načisto sa tim stepenima. Znam samo da nisam bila srećna sa njim, nije mi više bilo stalo da je pored mene, prije bih sve uradila, preko svega prešla da osjetim njegov zagrljaj, poljubac, a vremenom mi je postalo svejedno. A to je ono najgore što se može dogoditi. Prestalo je. Nisam savršena djevojka, daleko sam od toga sigurno, ali opet, zaslužila sam bar malo pažnje, ako od njega nikad neću čuti lijepu riječ i pohvalu od koga drugog da očekujem? U onim njegovim očima i dalje ima nešto, i ne mogu da podnesem da gledam kako pati, ali bolje je za oboje, da nastavimo dalje, jedno bez drugog. Nije znao cijeniti ono što je imao pored mene, i nije samo to, nego nije se trudio nimalo. Ne trudi se on ni oko čega, pušta da mu život prolazi, a ja to ne volim i ne mogu da prihvatim. Nekako sam uvijek bila stava da se za sve treba boriti i kada nešto posjeduješ treba da se boriš da to sačuvaš, ako ti je već lijepo, a ne da pustiš da propadne, otrgne se, ode. To se desilo, ma nije ni njemu sigurno stalo kao prije, jer da jeste valjda ne bi tako lako pristao na kraj. Nisu mu bitni praznici, rođendani, nove godine, pa čemu život, ako se nećemo radovati i uživati u tim sitnicama, zašto se ne bismo potrudili da to postanu i praznici naše duše, a ne da to potcjenjujemo. Bolje mi je i da sam sama nego da živim u lažima, nisam takva osoba, jednostavno, hoću da se potrudim da ovaj surovi život učinim ljepšim i hoću da se borim za sebe, za svoju sreću. MOžda je to sebično, ali bolje je i njemu bez mene, nismo jedno za drugo. Ipak, praznina je neizbježna, pa nije to ni malo vremena. A ona najviše boli, i boli to što se toliko nadaš, trudiš, da se neko promijeni, ali ljudi se ne mogu promijeniti, to sam naučila. Proći će i ovo, mora...


Stariji postovi




KALENDAR

<< 02/2017 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
262728


LOGO BLOGA

Svi mi imamo onog nekog.


MOJI PRIJATELJI

Florence
Još jedan (ne)običan blog.
All that chit chat is gonna get ya hurt..
Srce koje voli ne gleda na ljepotu.
Dream, catch me if I fall...
mojemalosrce
više...







"I ne volim princip "pamti - pa vrati", to bi mi ukaljalo obraz. Nema ljepše pobjede od pogleda u nečije oči bez griže savjesti, i znati da će tu osobu vlastito srce od srama izdati.."




"...S Tugom jednostavno treba umeti... Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola... I, pazi... Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija... I nikada te više neće zaobići..."









BROJAČ POSJETA

5945